Otvoreno pismo književnika Živojina Ivkovića upućeno „navrhvođi“

Književnik, urednik književnog lista i kolumnista lista „Beogradski glas“ Živojin Ivković je uputio otvoreno posmo Aleksandru Vučiću povodom monstruozne izjave u Smederevu, u nedelju, a o čemu se niko nije oglasio. Pismo književnika Vam objavljujemo u celosti.

Moje otvoreno pismo oličenju svakog zla

aleksandre vučiću,

Znam, kada ti se javno obraćaju građani, tuzemni ili inozemni, poslovni ljudi ili političari, mada bi se to na neki način ponajpre moglo pripisati ljudima od pera, novinarima, ređe nekim drugim, na primer književnicima, svi oni iskazuju lepo domaće vaspitanje, uglađene manire, svoj civilizacijski nivo komunikacije, poznavanje  etikecije i pritom te oslovljavaju sa gospodine ili gospodine predsedniče; ukoliko to čine u pisanoj formi, nikako ti se poput mene neće obratiti već će uvek pisati “Vi” il to sa velikim početnim slovom, što odražava ili bi trebalo da odražava njihov stepen poštovanja. Etikecija, zar ne. Čak I ukoliko bi ti se obratili sa u drugom licu jednine, opet bi prvo početno slove zamenice bilo veliko, dakle, sa “Ti”.

Kako primećuješ, ukoliko uopšte primećuješ, ja ti se obraćam sa “ti” i to sa malim početnim slovom. Verovatno si već uočio da te ne oslovljavam ni sa “gospodine” a još manje sa “gospodine predsedniče” a i to sam ovde pisao sa malim početnim slovima, kao uostalom i tvoje ime i prezime na početku.

Verovatno pogađaš, sve to činim krajnje s namerom, rekao bi neko da sam maliciozan, dolozan, možda i nekulturan, da nemam lepe manire, ma, smislili bi još što šta što bi i ti učinio ako već nisi.

Ali, iskreno govoreći, tako me ne interesuje tvoje mišljenje jer, moje poštovanje prema tebi je ravno nuli.

Pošto znam da si neverovatno sujetan, verujem da te živo interesuje zašto jedan građanin Srbije, jedan od 5.000.000 građana tebe ne poštuje, ili, što je još neverovatnije ne plaši se tebe i pripadnika tvojeg zajedničkog kriminalnog poduhvata već je spreman sa lakoćom da ti se sa lakoćom obraća sa prezirom?

Naravno, nije sve od juče. Jednostavno, juče, 9. marta 2019. godine si dotakao dno. Bar verujem. No, nije isključeno da ćeš ti smisliti nešto crnje i gore i iznenaditi me.

Dakle, juče, prilikom dolaska na devetomartovski protest protiv tvoje totalitarne samovlasti, protiv tebe kao oličenja i personifikacije jedne jedine institucije koja još postoji u zemlji Srbiji, ne i državi Srbiji koju si uspeo za kratko vrme srozati i skoro uništiti, što ti ruku na srce i nije bilo preterano teško jer je dugo bila država u skoro bezuspešnom pokušaju čemu si i sam kumovao svojevremenim učešćem u vlasti u ono predoktobarsko doba, a ta institucija ima samo dva slova koja se često ponavljaju, znaš, to je ono “av,av,av,av…” ali je unatoč tome čvrsta i delatna kao i svaka funkcionalna tiranija, na veb-stranicama medija, na društvenim mrežama i u komentarima na tvoj smederevski kontramitingaški klovnovsko-imbecilni nastup nisam uočio da je iko uočio a kamoli izrazio protest zbog jednog sramnog, necivilizovanog, neljudskog istupa dostojnog svakog gađenja i prezira. Da, i sam znaš da se ova moja opaska odnosi na deo tvog govora izrečenog pred tvojim, po kvotama i spiskovioma prikupljenim i dovedenim uplašenim ili zavedenim podanicima, koji se odnosi na maksimalističke albanske zahteve za nastavak pregovora a što su tvoji mediji/”stranački” bilteni citirali: … da se formira specijalni sud pred kojem bi odgovarali Srbi za ratne zločine, silovanje Albanki…” Pošto su svi mediji preneli tu informaciju, pošto se sve to lepo i razgovetno čulo a i videlo teve ekranima stanicama sa nacionalnom frekvencijom, nema potrebe da citiram širi kontkest cele price mada znam da ćeš reći ili pre prepustiti svom potrčku, onom malom lažnom doktoru, Nebojši Stefanoviću da on to kaže, da sam deo rečenice izvadio iz konteksta ali obojica kao što građani takođe znaju, rekao bih da to znaju i tvoji botovi i podanici ali ne usuđuju se glavno da priznaju, ništa ja tu ne spinujem, za razliku od tebe. 

Za razliku od mnogih, no o njima ću nešto kasnije, znam šta si rekao, a rekao si ono što si želeo da kažeš i to onako, cinično, bez imalo morala, o empatiji neću ni govoriti.

Imajući u vidu sve ono što si tokom svoje radikalsko-napredne karijere izgovorio ili uradio, lako se može zaključiti da je u tvojoj glavi nedvosmisleno jasan stav da je dozvoljeno silovati Albanke, za tebe su silovatelji, u ovom slučaju Albanki, u nekim ranijim slučajevima, Muslimanki, Hrvatica, sve jedno, zapravo heroji, pravoslavni i svetosavski podvižnici, srpski  junaci kojima se ne sme suditi za zločine silovanja. Silovati Albanku one godine kada se pucalo i ratovalo po Metohiji i Kosovu, kada si ti progonio Ćuruviju i ko zna, u kojoj meri doprineo ili bio zasluđžan za njegovu likvidaciju, jednostavno po tebi nije zločin, naprotiv. Ne znam i ne mogu da tvrdim ali priznaćeš, mogu sa posumnjam da ti je bilo krivo što i ti nisi kojusilovao.  Znam da si uživao dok si slušao ovacije okupljene bezumne rulje iz prvih redova  koja te je urlajući podržava da je OK silovati Albanke, da je srpski silovati Albanke! Kao da ni ti nemaš majku, ženu, ćerku a bogami ni oni.

Pa onda, o kakvim ti to pregovorima i kompromisima govoriš, bedo ljudska kada se smeješ svim onim mučenim i silovanim ženama i devojkama, pa i devojčicama, a ne zaboravi stanovit broj tih žena, devojaka i devojčica je i ubijeno nakon bestijalnog i divljačkog, po tebi patriotskog orgijanja. Sada provociraš i smeješ se pri sapominjanju mogućeg suđenja silovateljima. Naravno posve je drugi tvoj tretman silovanih Srpkinja. Ti u nacionalnoj pripadnosti žrve vidiš krucijalnu razliku za određivanje šta jeste a šta nije zločin. Vidiš, bedo ljudska, u tome se mi razlikujemo. Za mene je žrtva uvek poidjednako žrtva, za mene je počinilac krivičnog dela uvek i samo počinilac krivičnog dela. Da li ti je jasno da ako je i od tebe – mnogo je. Preterao si. Malo je reći: sram te bilo aleksandre vučiću, stoko jedna!

            Znam da se ne stidiš i zato je mene mnogo više stid pred svojim ubijenim detetom, pred stotinama i hiljadama ubijene mladeži u suludim ratovima tokom poslednje decenije prošlog veka kojima si i ti ovako ili onako kumovao a sada samo nastavljaš tu svoju staru destruktivnu politiku ličnih kriminalnih interesa, stidim se pred svim silovanim ženama, devojkama, devojčicama, stidim se pred celim svetom i konačno stidim se pred samim sibom jer očigledno nisam učinio dovoljno da ne dođeš u si.tuaciju da izgovoriš ovakve amoralne gadosti. Očigledno da svi moji odlasci na subotnje proteste, sva moja pisanja su ništa, sve je to bilo i jeste nedovoljno, ništa od toga ne može sprati osećaj stida i srama jer ništa od svega toga ne da ukloni taj stid sa moje savesti jer mi se čini da nisam dovoljno činio, da nisam dovoljno glasno vikao i galamio, upozoravao protiv zla koje ti predstavljaš, protiv sramote koju nanosiš srpskom narodu pre svega i ovoj zemlji Srbiji, mojim prihjateljima, meni. Istovremeno, stidim se i zbog svih onih bezumnih i jadnih pripadnika mog, srpskog naroda koji podržavaju tebe, stidim se zbog svih onih koji ćute, stidim se svih onih koji ne dižu glas protiv tebe, stidim se zbog svih onih koji se plaše da ti kažu da si zlo, da si stvor bez obraza, bez etike, bez morala.           Da si moralna nakaza. Da si iole čovek kao što nisi, makar i zeru, ti bi se postideo i najmanje što bi mogao bilo bi da odmah podneseš ostavku, bez priziva, zavukao bi se u mišiju rupu, no  znam, ti to nećeš učiniti.

Ali da znaš, to što si me primorao da se zbog tvojih postupaka stidim, samo me primorava da se još bespoštednije borim protiv tebe.

            I tek da znaš, možda za nekog jesi legalan predsednik iako za mnoge nisi legitiman, za mene nisi ni legalan a o legitimnosti nema ni reči. Ti si samo stvor sa one strane ljudskosti.

Lebrecht Gaspar alijas Živojin Ivković

Ostavite komentar