Rušenje Vučićeve kule od karata

Naprednjački kartel je nastao spajanjem političkih parazita, centara finansijske moći i kriminalnih grupa. Kako je nastao, tako se i raspada. U skladu sa srpskom tradicijom, pukla je najjača karika, mafijaška. Sukobi, koji su tinjali već godinu i po dana, nedavno su se rasplamsali i oteli kontroli. Aleksandar Vučić, tvorac aktuelnog modela organizovanog kriminala, nije sposoban da ugasi taj požar. O tome šta čeka vođu i njegov pocepani gang piše urednik Magazina Tabloid Predrag Popović,

Vučić tvrdi da „zbog Srbije ne spava i ne jede“. Bez obzira na primitivnu marketinšku patetiku, sad mu treba verovati. Zbog ovakve Srbije, kakvu je on napravio, ne spavaju ni mnogi normalni ljudi, pa ne može ni on. Vučić ima mnogo razloga za nesanicu i gubitak apetita, a poslednje su izazvali sukobi u vrhu njegovog zločinačkog udruženja.

Pukla je tikva između Zvonka Veselinovića i Nikole Petrovića. Pucala je i ranije, ali nikad ovako. Kad je Veselinović prvi put išamarao Andreja Vučića, Petrović je bio neželjeni svedok. Posle razmenjenih uvreda, pretnji i udaraca, sva tri junaka su se razbežali na razne strane. Veselinović se sakrio u zavičaju, na Kosovu. Mlađi bata Vučić je sklonište našao u Banjaluci, kod svog poslovnog partnera Milorada Dodika, a Petrović je odlepršao za Ameriku. Vremenom, strasti su se smirile, ali više ništa nije bilo kao pre. Nastavili su da se, svako u meri svojih mogućnosti, bogate na štetu Srbije.

Nikola Petrović je svakakav, ali nije glup. Zato mu se nije svideo zadatak koji mu je poverio dvostruki kum Vučić. Vođa nikad nije imao poverenja u Veselinovića, znao je da njegov lojalnost zavisi od poslovnih interesa. Kad mu neko ugrozi interese, onda on uzvrati istom merom. To je na svojoj koži osetio i Andrej. Pošto je Petrović u tom incidentu ostao uzdržan, nije stao na stranu poniženog brata Vučića, kod Veselinovića je stekao neku vrstu poštovanja. Aleksandar Vučić je to iskoristio za svoje ciljeve. Stimulisao je Petrovića da se druži s Veselinovićem, da ga drži na oku. Kumu se nije dopao taj ples s vukovima, ali pristao je nakon što ga je Vučić uverio da ne brine, neće biti usamljen, špijunsku akciju će podržati operativci BIA.

Idila je trajala celo leto. Veselinović i Petrović su zajedno putovali Afrikom, uživajući u lovu na tigrove i slične zverke. Provodili su se i na Kopaoniku, u Veselinovićevom hotelu „Grey“, gde Petrović uvek ima rezervisan predsednički apartman. Topli muški zagrljaji, tompusi, vino i sve ostale pikantne uspomene naprasno su se raspršile pre nekoliko dana, kad se na jednom portalu pojavio tekst o Veselinovićem spornim graditeljskim poslovima.

Za intrigu je izabrana bezazlena i beznačajna tema o prenosu vlasništva nad firmom „Inkop“ na braću Zvonka i Žarka Veselinovića i njihovog kuma Milana Radoičića. Objavljivanje te vesti samo je potvrdilo stare pretpostavke da je izvesna Danica Maksimović bila fiktivni vlasnik tog građevinskog preduzeća. Međutim, u pozadini te priče otkriveno je mnogo više detalja, vrlo neprijatnih po Zvonka Veselinovića.

Nervozu „kralja drumova“, između ostalog, izazvao je tajming plasiranja te informacije. Prenos vlasništva je prijavljen u Agenciji za privredne registre 19. novembra, a već sutradan je to objavljeno u medijima, istovremeno s podizanjem krivične prijave protiv bivšeg ministra Milutina Mrkonjića zbog štete na Koridoru 11. Izgradnju deonice od Uba do Lajkovca na tenderu je dobila kineska kompanija „Šandong“, koja je za određene radove angažovala „Energoprojekt niskogradnju“, koji je, opet, poslove prebacivao podizvođaču „Inkopu“. Radove na Koridoru 11 obavljala je i firma „Granit peščar“, čiji suvlasnik je „Inkop“. U izgradnju auto-puta Ub-Lajkovac uloženo je oko 100 miliona evra, a on je propao i pre nego što je pušten u saobraćaj.

– Taj put ne može da se popravi, nego mora praktično ponovo da se izgradi. Prosto, taj put je pravljen od blata i gline. Svi koji su odobravali da se stavlja bilo kakva vrsta lošeg materijala, da se stavlja glina i blato, da nema kamena, svi moraju da odgovaraju – rekla je ministarska Zorana Mihajlović.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture podnelo je krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal. Da u problemu nisu samo Mrkonjić i Dmitar Đurović, bivši direktor „Koridora Srbije“, nego i on, Zvonko Veselinović je shvatio po terminu koji je određen za objavljivanje te informacije. Krivična prijava je predata Tužilaštvu još u oktobru prošle godine. Od tada je stajala u nekoj fioci, a ažurirana je baš istog dana kad je on postao zvanični suvlasnik „Inkopa“, firme koja je radila na Koridoru 11.

Zorana Mihajlović i Šon Keri, potpredsednik američke kompanije „Behtel“, pre mesec dana su potpisali „Memorandum o razumevanju i saradnji u izgradnji deonice Moravskog koridora – puta od Pojata do Preljine“. Posao, vredan oko 800 miliona evra, američka firma je dobila bez tendera, tako da je propala mogućnost da konkuriše „Šendong“ preko koje se ugrađivao „Inkop“. A, koliki je plen u igri pokazuju tvrdnje određenih stručnjaka da je realna cena bar duplo niža, što ostavlja prostor za ogromnu dobit. Po svemu sudeći, Veselinović neće moći da gurne ruke u tu teglu s pekmezom.

To nije sve. Naprotiv, sporni tekst je ilustrovan dvema fotografijama koje je Veselinović shvatio kao poslednji signal za uzbunu. Na jednoj se vidi on, u zagrljaju s Petrovićem i Radoičićem, a na drugoj njegova kuća od 256 kvadrata u elitnom beogradskom naselju Senjak.

Zbog svega toga, Veselinović je za izdaju osumnjičio Petrovića. Izgleda da je saznao kojem novinaru je, na kom splavu na Adi i kada Petrović dao te fotografije i informacije. Zna i da ga namešta i po čijem nalogu to radi.

Nije potrebno mnogo mudrosti da se shvati da je spletku režirao Vučić. Međutim, Petrović nije dobro odradio posao. Iako ga je Vučić upozoravao da pazi šta priča, pošto Veselinović ima svoje ljude u BIA, koji mu prenose sve što saznaju, Petrović nije mogao da se uzdrži. Bezbednosna kultura mu uvek popusti posle dve-tri čaše vina, pa karakter savlada inteligenciju.

U veselom raspoloženju, svemoćni kum se često rugao kosovskom ortaku. Ne mareći ko će ga čuti, opisivao ga je kao primitivca koji može da otme još sto miliona evra, ali uvek će ostati mali pumpadžija iz Rudara, zaseoka pored Zvečana. Nadahnut, Petrović je pričao kako je Veslinović do juče jelovnik čitao kao da je Arapin, sleva nadesno, prvo cenu, onda jelo. A, sad, posle tona i tona prošvercovanog heroina i brojnih asfaltiranih kilometara, kao pravi skorojević, na ruci nosi ronilački sat od 12.000 evra, a ne zna da pliva. Uz sve to, Petrović ne propušta priliku da Veselinovića, Radoičića, Zelju Milojevića i tu ekipu poredi sa klanom Dušana Spasojevića.

– Oko Duće Šiptara bili su Zemunci, a oko Zvonka Šiptara vanzemunci – jedna je od uspešnijih Petrovićevih pošalica na račun Veselinovića.

Za razliku od kuma, Vučić se mnogo opreznije odnosi prema Veselinoviću. U javnim nastupima izbegava da ga pominje. Priznao je da su se „samo jednom ili dvaput sreli na nekim slavama kod zajedničkih prijatelja“. Još brutalnije laže o Milanu Radoičiću. Pre dve godine, ponela ga je slavljenička atmosfera, pa je izborni uspeh Srpske liste čestitao Radoičiću. Kako i ne bi, kad mu taj momčina drži sever Kosova pod kontrolom, upravlja familijarnim i stranačkim biznisom u crnoj zoni, pritiscima i podmićivanjem namiče glasove za naprednjačku filijalu i teroriše opozicionare. Marko Jakšić svedoči da je Andrej Vučić bio ekskluzivni gost na proslavi krštenja Radoičićevog deteta. Međutim, posle ubistva Olivera Ivanovića, kad je senka sumnje pala na Radoičića, Alek se distancirao, tvrdeći da ga ne poznaje, nikad ga nije ni čuo ni video, baš kao ni Andrej.

Iako voli da, kao baba torokuša, ogovara sve saradnike, Vučić dobro pazi i na ono što o Veselinoviću izgovara na privatnim sastancima. Uveren je da kosovski vanzemunac ima podršku dela BIA, pa ne sme da se zaleće. Vučić može opušteno da vređa ministra policije i načelnika Generalštaba Vojske Srbije, ali nema hrabrosti ni da šapne neku primedbu na račun kriminogenog ortaka, zna da bi odmah repliku dobio po nosu.

Dok je Demokratska stranka bila na vlasti, Veselinović se nametnuo kao njen partner na severu Kosmeta. Kad god je trebalo da diže ili spušta tenzije, da blokira most na Ibru ili punktove na Jarinju, junački je izvršavao sve naloge Borisa Tadića i Borislava Stefanovića. Usluge je dobro naplatio. Dobio je zaštitu od sudskog progona zbog šverca droge i drugih nezakonitih aktivnosti, ali i priliku da razvija privatne biznis kombinacije. Kad su prigrabili vlast, naprednjaci su dobili i Veselinovića. Vučić mu je odškrinuo vrata, a on ih je zaglavio nogom.

Veselinović se dobro snašao u tom društvu, među sebi nalikim tipovima. Niko nije bio gadljiv na njegov novac, pa je lako i brzo napravio mrežu saradnika koji su mnogo lojalniji njemu, nego Vučiću. Na tom spisku ističu se Ana Brnabić, Siniša Mali, Zlatibor Lončar i Aleksandar Đorđević. Za poslovne veze tog dela naprednjačkog kartela zadužen je advokat Igor Isailović.

Isailović je poslovni partner Brnabićke, sredinom 2015. godine osnovali su ofšor firmu „Energy & Innovation“, čije sedište se nalazi na adresi njegove advokatske kancelarije. Isailović je aktuelnu premijerku zastupao i u ostavinskoj raspravi. S kolegom Aleksandrom Đorđevićem, pre njegovog imenovanja na mesto direktora BIA, zastupao je Pireus banku, koja je nedavno prodata Direktnoj banci.

Pažnju javnosti Isailović je privukao u vreme brakorazvodnog skandala Siniše i Marije Mali. Ogorčena supruga tadašnjeg gradonačelnika medijima je otkrila njegove brojne nezakonite postupke, detaljno opisujući ulogu advokata.

– Pošto nije mogao da objasni poreklo 95.000 evra, Siniša je sa svojim advokatom osmislio alibi da zavara Agenciju za borbu protiv korupcije. Siniša i njegov advokat Igor Isailović došli su na ideju da prikažu da sam posle smrti oca pronašla novac koji sam potom koristila za svakodnevne potrebe. Stigla mi je poruka od Isailovića: „Marija, treba da potpišeš izjavu za Agenciju za borbu protiv korupcije“. Rekla sam: „Ne dolazi u obzir, ne želim da radim takve stvari“. Imam tu prepisku s njim. Onda sam otišla kod Siniše u kabinet i rekla mu da to ne radi, ali je on upotrebio svoje pregovaračke sposobnosti da mi objasni kako je to jako bitno zbog dece – rekla je Marija Mali u intervjuu za medijsku mrežu KRIK, kojoj je dala kopiju izjave, overene kod notara, kojom su ona i njen suprug prevarili Agenciju.

Ona je otkrila i manipulaciju koju su Mali i Isailović izveli kako bi izbegli da plate porez na kupovinu „mercedesa“ G klase, sa sedam sedišta. Kad je istekao rok za plaćanje poreza, Siniša Mali je vlasništvo nad automobilom preneo na suprugu, a pravne radnje je, s punomoćjem firme „Busby“ obavio Isailović.

Na izjavu i dokaze Marije Mali o spornim radnjama Igora Isailovića nije reagovalo Tužilaštvo, pa ni advokatske komore Beograda i Srbije. Ali, reagovao je Zvonko Veselinović. Angažovao ga je za prenos vlasništva nad građevinskim preduzećem „Inkop“.

Pripadnicima tog centra moći, koji uveliko prevazilazi okvire SNS-a, do Vučića je stalo koliko do lanjskog snega. Dok on luduje na političkoj sceni, oni razvijaju svoje poslove, pune džepove i prave plan gde će da pobegnu kad se uruši Vučićeva kula od karata. Njega će ostaviti na milost i nemilost pravosuđa, da odgovara za sve svoje i njihove kriminalne radnje.

Vučić neće moći da izbegne suočavanje s pravdom. To mu obećava i Vuk Jeremić, lider Narodne stranke. Vučić ga je optužio da se nalazi na čelu „međunarodne bande lopova“ i preko svojih medija pokrenuo kampanju kojom ga je prikazivao kao saučesnika u korupcionaškoj aferi nekoliko bivših stranih diplomata. Taman kad se zahuktala ofanziva naprednjačkih biltena, američko tužilaštvo je Jeremiću poslalo poziv za ročište na suđenju Patriku Hou, ministru unutrašnjih poslova Hong Konga, i Tidijanu Gadiju, bivšem šefu diplomatije Senegala, koji su okrivljeni za korupciju vrednu oko tri miliona evra.

– Dobio sam zvanično pismo američkog tužilaštva, u kojem se potvrđuje da nisam ni optužen, ni osumnjičen, niti da imam bilo kakvu vrstu dogovora sklopljenog sa tužilaštvom. Nikakva istraga nikada nije bila usmerena na mene. Sada imam dokaz crno na belo, sa potpisom američkog tužioca, da je sve što je mesecima pisano o mojoj navodnoj umešanosti u međunarodnu korupciju bila čista laž. Svedočiću isključivo o činjenici da sam upoznao Hoa i Gadija, ali ne i o njihovoj kasnijoj saradnji, jer u njoj nisam učestvovao. Kad je Vučić izjavio da se nalazim na čelu međunarodne bande lopova, tužio sam ga za uvredu. Sud je, međutim, odbacio tužbu. Žalio sam se Apelacionom sudu i već pet meseci čekam njihov odgovor. Zahvaljujući ovom dokumentu američkog tužilaštva, više je nego jasno da ću tu tužbu protiv Vučića dobiti. Jedino se postavlja pitanje da li ćemo ovo rešiti pred domaćim pravosuđem ili će Vučić obrukati i sebe i Srbiju u Strazburu – rekao je Jeremić.

Predsednik Narodne stranke nedavno se zamerio Vučiću i objavljivanjem informacija o spornoj kupovini aviona za potrebe Vlade Srbije. O toj aferi prvi je pisao Magazin Tabloid, navodeći da je od brazilske kompanije EMS S.A. kupljen avion „Embraer Legacy 600 ERJ-135“. Nabavka je sprovedena bez tendera, preko Bezbednosno-informativne agencije.

– Bivši makedonski premijer Nikola Gruevski je osuđen zbog kupovine blindiranog automobila bez tendera. Jedna od zatvorskih kazni Aleksandra Vučića odnosiće se na službeni avion, koji praktično koristi samo on, kupljen preko BIA da bi se izbegao tender i kojim umesto državne upravlja posada Air Pinka – objavio je Jeremić.

Gruevski, Vučićev brat po korupciji i diktaturi, nedavno je pobegao u Mađarsku, gde je zatražio azil. Vučić je plasirao informaciju da je Gruevski iz Skoplja u Budimpeštu stigao avionom kompanije Malev, koja već sedam godina ne radi, ne postoji. Pre će biti da je makedonski begunac prošao Srbijom, verovatno u pratnji policije i naprednjačkih parapolicijskih jedinica. Treba razumeti Vučićevu želju da mu pomogne, i on će uskoro morati na isti način da se evakuiše negde. Na Viktora Orbana, verovatno, ne može da računa, izvesnije je da će azil potražiti kod svog i Tačijevog zaštitnika Erdogana. Sad ima avion, može brzo da zbriše.

Pre toga, nastaviće da uništava svakoga ko mu se suprotstavi. Zloupotrebom policije, pravosuđa i, naročito, Bezbednosno-informativne agencije ne uspeva da održi kontrolu nad čelnim ljudima svog kartela, ali uspešno rovari po opoziciji. Kako to izgleda, vidi se na primeru pokreta Dosta je bilo. Saša Radulović je na prošlim izborima ostvario neočekivano dobre rezultate i to zahvaljujući politici koja se zasniva na jedinom zdravom stavu – da ovi odu, a da se oni ne vrate. Čim je DJB postao pretnja, ne samo SNS-u već i ostalim učesnicima u partokratskom sistemu, Vučić ga je demolirao i sveo na nivo male opozicione enklave, bez realne moći i uticaja na političkoj sceni.

Uz pomoć štapa i šargarepe, razjureni su čelni ljudi Dosta je bilo. Još pred predsedničke izbore troje poslanika je napustilo Radulovića, a taj proces je nastavljen sve do gašenja Poslaničkog kluba DJB. Poslednji begunac, Branislav Mihajlović, ličnim primerom ilustrovao je ludilo koje vrla u srpskoj politici. Iako je još na funkciji predsednika pokreta DJB, Mihajlović je napustio Poslanički klub svoje stranke i priključio se Poslaničkom klubu koji su formirale njegove kolege koje su ranije napustile DJB. Tako je DJB ostao bez poslaničkog kluba jer ima samo dva mandata. To je moguće samo u ovakvoj Srbiji, kreiranoj u skladu s Vučićevim mentalnim poremećajima. Na kraju, Radulovića je napustio i najistaknutiji saradnik Dušan Pavlović, koji je imao bar toliko časti da se odrekne poslaničkog mandata.

– Krivično delo je trgovati mandatom. Zarad bilo čega. Rušiti organizaciju koja ti je dala sve da bi se dodvorio i dobio neku ličnu korist, napredak u karijeri, neki status. Tako se cela Srbija urušava. Ljudi se prodaju za sitnu korist. Jednostavno je biti častan. Izrazi neslaganje i vrati mandat. Sve ostalo je i komplikovano i sramno – poručio je Radulović bivšim saradnicima, kojima ne pada na pamet da vrate poslanički mandat.

Vučić je uspešno rasturio pokret Dosta je bilo, a taj posao mu ide od ruke i u slučaju Socijalističke partije Srbije. Većina saradnika Ivice Dačića za svog pravog šefa smatra Vučića. Ministri Aleksandar Antić i Branko Ružić ne mare za Dačića i SPS, čiji odbori se gase ili prelaze u SNS. Taj trend prate i dojučerašnji Dačićevi finansijeri poput Predraga Rankovića Peconija.

O glasačima SPS-a misli samo Vojislav Šešelj. Preostale radikale, posrnule duhom posle katastrofe na predsedničkim izborima, vojvoda hrabri pričom o skorom kraju SPS-a. Vučić se, navodno, sprema za novi politički zaokret i povratak na radikalske pozicije. Prema Šešeljevim tvrdnjama, njegov najbolji đak uskoro će otkazati poslušnost gazdama iz Vašingtona i Brisela, prekinuće proces izdaje Kosova i Metohije i vratiće se radikalskom patriotizmu i nacionalizmu. Za ovih šest godina, Vučić je utvrdio vlast i lični rejting, podjarmio sve državne institucije i zgrnuo ogromnu količinu novca, pa može da se nada da će na tronu ostati i bez pomoći sa Zapada. U toj spekulaciji, Vučić će u SNS prevesti viđenije socijaliste, partiju će gurnuti ispod cenzusa i za koalicionog partnera uzeti Srpsku radikalnu stranku. Tako priča Šešelj, a vreme će pokazati da li je u tome ima istine ili se samo babi snilo što je babi milo.

Na javi, Vučić vodi medijsku kampanju protiv Vuka Jeremića, Dragana Đilasa, Saše Jankovića i, naročito, protiv Boška Obradovića, predsednik Srpskog pokreta Dveri. Napad, koordinisan iz jednog centra, nedavno je krenuo iz više pravaca. U akciju su uključeni tužilaštvo, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Uprava kriminalističke policije i Agencija za borbu protiv korupcije. Pokrenuta je istraga finansijskog poslovanja Dveri, članova i saradnika pokreta. Agencija za borbu protiv korupcije češlja imovinu Boška Obradovića i njegove supruge, a UKP na informativne razgovore poziva vlasnike preduzeća koja sarađuju sa Dverima.

– Inspektori UKP-a, bez naloga, upadaju u privatne kuće naših poslovnih saradnika, saslušavaju ih i maltretiraju. Takvim pritiscima žele da ih nateraju da prekinu saradnju sa Dverima. Vlast se ne zadržava na tome. Meštani koji se bune protiv izgradnje mini hidrocentrale u selu Rakita, u opštini Babušnica, nedavno su na poligrafu u policiji morali da odgovaraju na pitanja tipa: da li su vam Dveri naložile da podmetnete bombu na posedu privatnog investitora? Iz svega ovog zaključujemo da je u toku svojevrsni državni udar vlasti na Dveri, u kome se zloupotrebljavaju državne institucije za obračun sa političkim protivnicima – tvrdi Obradović.

U obračunu s opozicijom Vučić ima više sreće nego u očuvanju mira među svojim najbližim saradnicima. Većinu ljudi sudbina uništava odbijajući da im ostvari želje. Vučiću je to uradila ispunivši ih. Hteo je vlast po svaku cenu, ne birajući sredstva i saučesnike. Politiku je pretvorio u medijsku patologiju, kojom sakriva vlastiti kriminal. Dimna zavesa, koju šire njegovi bilteni, ipak nije dovoljna da zaustavi rušenje naprednjačke kule od mafijaških karata. Ulozi su veliki, kao i apetiti najmoćnijih saradnika i kumova. Borba traje, ne zna se ko će da iz nje izađe kao pobednik, ali sigurno je samo da će najveći gubitnik biti Aleksandar Vučić.

Izvor: Tabloid

Ostavite komentar